Država, naša a ne okupatorska Od blokade do blokade, tek da nešto rade! Radovan Marjanović

podnaslovi } Država, naša a ne okupatorska Kuda ovo vodi Sistemska rešenja

Kuda ovo vodi

, u još jednom smislu? Može li im se izaći u susret, bez odricanja od strateških opredeljenja za koja su se, na izborima, izjasnili svi pomenuti? Ne može, jer bi značilo uvođenje državnog socijalizma! Svi spas stalno traže od države, bez obzira što se ona blokadama ne poštuje, a i inače želi izigrati na svaki način. To što traže radnici „Srbijanke”, neposredno je delom socijala a delom socijalizacija gubitaka. Na duže staze, to je podržavljenje ili socijalizacija preduzeća. Bez širih posledica, to ne ide. Što bi država socijalizovala modernu „pekmezaru” a ne železaru, „Srbijanku” a ne RTB Bor, Crvenu zastavu? Šta je određivanje otkupnih cena od strane države, kada se ne radi o hrani, ako ne ispoljenje državnog socijalizma? Zašto malinari ne traže otvaranje prema svetu, i dolazak otkupljivača sa strane? Pominju li oni otkupne cene drugde? Ali to nije pametno priznati, i lakše je skrivati se iza proklamacija o privatizaciji koju će omogućiti država, s tim što će i posle toga bdeti nad sudbinom zaposlenih. Baš čudan, tipično naš koncept privatizacije: povratkom na državni socijalizam i egalitarizam, i uz poštovanje principa po kome svi treba da delimo istu sudbinu!

Vlast, u ovom slučaju, takođe nije „čista”. Ne samo zbog samozadovoljstva umesto brige zbog sadašnjih i budućih protesta, samozadovoljstva za koje ni po statističkim pokazateljima i sondažama javnog mnjenja, nema pokrića. Radnička klasa nije „ostatak socijalizma”, koji se može iskoreniti tokom opšteg „povratka korenima”! Nije čista jer mirno gleda blokade i štete, pošto profitira održavanjem i pojačavanjem sukoba onih u protestu i ostalih. Njima se sužava osnova socijalnog protesta! Ne radeći ništa ona i te kako radi: zavađa one koji bi, ujedinjeni, i te kako mogli da je uzdrmaju... Odgovara joj mrvljenje radništva i društva, neshvatanje aktera blokada da su one nemoćan bes i inat, više nego istinski protest i borba za svoje interese. U drugima se vagaju sredstva i traže saveznici, razumevanje i podrška javnosti... Odgovara joj detinjasto: Što da trpimo samo mi, ako je nama crkla krava neka drugima crkne makar tele! Pogotovu što blokada nikada nije potpuna, saobraćaj se usmerava na zaobilazne puteve, najviše trpe nedužni građani. I baš zato i nemaju razumevanja! Vlasti odgovara da radnici ne traže sistemska rešenja, rešenja za sistem i sve u njemu, rešenja koja vlast odlaže baveći se svojim opstankom. Dok se rešenje traži sada za „Srbijanku” a posle za „Stefil”, vreme ide...